Mилан Mиленковић тврди: «Русија и Путин су губитници на међународној сцени (не у односу на Србију, већ у односу на остале велике силе, ко не верује, нека погледа статистике)»
О статистикама, даље у тексту. Mилан Mиленковић у прилог својој оцени додаје да Запад наводи Русију на повећано улагање у наоружању.
Нудим Милану Миленковићу опкладу у највећу вредност за коју је он спреман да се клади да ће укупни војни буџет Русије у периоду 2018-2020 бити мањи или једнак укупном војном буџету Русије у периоду 2015-2017.
С обзиром да опкладе овог типа за мене имају примарно едукативну сврху, ево пар речи о резоновању иза мојег става.
Милан аргументује да Вашингтон данас поставља Русију под исти притисак којим су САД у доба Регана довеле до пропасти Совјетског Савеза. Наиме, оне су га навеле на исцрпљујуће војне издатке.
Ја кажем да Вашингтон данас покушава да Русију наведе на трку у наоружању на основу суманутих представа о свом утицају на СССР и геополитичким реалностима. Наиме,
(i) Ратни издаци Совјетског Савеза током Реганове ере су имале исту динамику као и пре Реганове ере. То је била динамика _благог_, скромног повећања. [1]
ii) Здрави разум ми каже да је та и таква Реганова политика могла имати тек скроман утицај на економију Совјетског Савеза , и да се СССР распао пре из разлога који спадају у домене психологије, идеологије, и облика друштвено-политичке организације.
Упоређења
Кад је реч о војном буџету, Совјетски Савез је за њега одвајао по петнаестак одсто од своје укупног буџета. Руска Федерација за војни буџет одваја тек три одсто. Она планира и ту количину да мало скрати…
То је резултат квалитетног упрегнућа руског техничко-технолошког генија.
Технолошки гениј Запада је потпуно фрустриран, јер у САД је ситуација са издацима и њиховим резултатима дијаметрално супротна. Хиљадама милијарди долара се изгубио сваки траг. [3] [4]
Као резултат савесног и умешног упрегнућа руског генија, свуда у Русији су у замаху градња новог и обнова постојећег. [2]. Руска држава је у процесу масивног улагања у стандард живота. Животни стандард у Русији је у сигурном и веома очигледном порасту. [5] [6]
Западне државе форсирају процес који је супротан. [7]
Укупно узевши:
Русија је и даље у стању које се може описати као прилично бедно. Мизерно.
У упоређењу с Русијом, Западу изгледа у сјајном стању. Као у старлете. Вечери пре него што умре због предозирања дрогама.
По правилу, жути жутује, црвени путује.
Ето, то су обзири због којих сматрам да ће Русија на дужи рок бити добитник на међународној сцени.
Има и других.
Милан је својевремено, на вест да је трговска размена између Кине и Русије опала у неком кварталу, ликовао речима «Шта сам вам говорио!»
Трговска размена између Русије и Кине је 2017 порасла за двадесетак одсто [8]. Ако Милан сматра да ће руско-кинеска сарадња опет пасти и да представља слепу улицу, нудим му опкладу и по том питању. Кажем да ће она расти слично високим темпом и кроз 2018, 2019…
На крају, навео бих још један фактор. Он би могао да помогне да расчисти једну велику дилему: Да ли су горе наведени резултати Русије пре резултат савесног и паметног рада, или површног прагматизма у условима високе цене нафте и сличних срећних околности? Који је заиста ментални склоп руског руководства? Да ли се ради о људима који служе неолиберални поредак?
Ако је одговор потврдан, чудно је што руска држава улаже у развој народног самоорганизовања и солидарности.
Питање: Коме ти можеш продати солидарност у условима капиталистичког економског система?
Одговор: Деци. Деца долазе из породица, а породице функционишу на принципима социјализма… Онда иду у вртиће и школе, које се могу организовати – супротно жељама тајкуна. То се већ дешава. [9]
…
Све и да је тако, следи питање: Шта се то нас тиче? Број знакова да је Русију брига за нас се креће око броја нула. Тај би број могао бити и негативан.
Када Русију није брига за нас, зашто бисмо се ми за њу интересовали?
Одговор: Зато што се времена мењају… Зато што све има своју важност која се у правом тренутку покаже. …
Зато што, ако је твоја земља мали и љуљајући чанац на реци времена, вреди имати реалистичан поглед на будући развој догађаја између нилског коња тамо, и крокодила овамо.
Страх за нас саме је оно што прави да уображавамо да ће нилски коњ крокодиле победити, или да ће њега крокодили засигурно појести.
1 https://nintil.com/2016/05/31/the-soviet-union-military-spending/; http://www.arcaneknowledge.org/histpoli/soviet.htm#fn5 ;
http://archive.is/Xecl9#selection-167.1-175.104
2 http://smoothiex12.blogspot.com/2018/10/some-truly-gigantic-news.html
3 https://www.truthdig.com/articles/the-pentagon-cant-account-for-21-trillion/
4 http://slatestarcodex.com/2017/02/09/considerations-on-cost-disease/
5 (https://twitter.com/akarlin88/status/1043072506549157888)
6 (https://youtu.be/s-Zgn48bIhc?t=645)
7 http://www.unz.com/author/linh-dinh/
8 https://duckduckgo.com/?q=china+russia+trade+2017
9 (https://www.youtube.com/watch?v=rNU_xOxhayE)
.